Najbolje vreme za sadnju ruža jeste jesen ili prolece. Bitno je da se sadnja obavi na vreme, odnosno da se ne zakasni, jer ukoliko se zakasni sa jesenjom sadnjom (decembar) biljke nemaju adekvatnu mogucnost da se ukorene, deo tih žila lako strada od truleži, a nadzemni deo strada od niskih temperatura. Kod aprilske sadnje sadnice su pak mahom vec poterale u trapu, pa im je potrebno snažnije orezivanje i neprekidno zalivanje, obicno ne mogu da se ožile i poteraju pa ih junske žege znacajno prorede. Što znaci ruže treba saditi u jesen od kraja septembra pa do sredine novembra, a u prolece cim prolecni mrazevi prestanu. Medjutim izmedju ove dve sadnje- prolecne i jesenje, treba se odluciti za jesenju zbog niz prednosti koju ona poseduje a to su: – bolji je prijem sadnica – duži rok sadnje – veca mogucnost popunjavanja i dopunjavanja plana Prilikom sadnje sadnice iz trapa treba donositi pojedinacno ili u manjim grupama iz razloga što se nežne žile do sadnje nepotebno isušuju. Koren se na sadnicama obavezno orezuje, pri cemu se odstranjuju sve bolesne žile, a oštecene se skracuju do zdravog dela. Prilikom orezivanja debljih žila trba voditi racuna o pravcu reza, naime vocarskim makazame se koren preseca – kosi rez sa donje strane žila. Kosi rez ce potpuno nalegati na zemlju, što u potpunosti odgovara prirodnim zahtevima biljke. Žile se mogu skratiti na dužinu 15-20cm. Po prekracivanju žila treba orezati i nadzemni deo da bi se uspostavila ravnoteža izmedju korena i krune i da bi se formirao bokor. Kod jesenje sadnje ruže se orezuju vrlo malo, odnosno uklanjaju se samo ostaci cvetova i slabe ili oštecene grane, tek u prolece se vrši glavno orezivanje. Tada se svi izbojci dobro prekrate. Na jakim izbojcima se ostavljaju 3-4 razvijena pupoljka, dok se slabe grane prekracuju na dva okca. Za sadnju treba kopati rupe od 40cm, male rupe su loše, jer žile ne mogu zauzeti prirodan položaj, a sem toga još u prvoj godini prerastu rupu i dopru u tvrdji nepovoljni zemljišni sloj. Korisno je da se na dno rupe napravi mala humka na koju se postavi biljka,a žile se rasporede okolo. Na žile se nabaca nešto zemlje, pažljivo se nagazi, pa se rupa zatrpa do vrha, a zatim se zemlja ponovo nagazi. U ulegnuce koje nastaje gaženjem sipa se voda, a kada zemlja upije vodu, sadnice se zagrcu sve dotle dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno prekriva sve izbojke za oko 10cm. Zagrtanjem se biljke štite od izmrzavanja, narocito kada su mrazevi bez snežnog pokrivaca. U prolece se biljke takode zagrcu, ali ne tako snažno. Ovo zagrtanje usporava kretanje vegetacije- porast, ali je korisno zbog toga što povoljno utice na ožiljavanje, a istovremeno zašticuje još nepovoljno ukorenjavanje biljaka od prekomernog isušivanja. Zagrtanje je veoma važna mera i ne bi trebala da se izostavi. U prolece se ruže moraju odgrnuti, najkasnije do sredine marta, a zemlja iz bokora se cisti rukom, narocito se zemlja mora ocistiti sa tek poteralih izbojaka, da se ne bi polomili.Ruža ima na korenovom vratu podloge nakalemljeno okce ili grancicu od plemke, a taj deo biljke je osetljiv na mrazeve, te se mora na neki nacin preko zime zaštititi. Pa prema tome ruže se prilikom sadnje postavljaju tako da zadebljanje kolenca bude posle sadnje 3-5cm pokriveno zemljom. Kod ruža penjacica je ta dubina veca 10-15cm. Na tim delovima lako se stvaraju nove žilice, što je pozitivno za bolju ishranu biljaka. Kod ruža stablašica tehnika sadnje je ista samo je dubina nešto manja, pa bi korenov vrat ostao slobodan, to je odabran izbojak podloge i on nije osetljiv na mrazeve. U korenovom vratu se razlikuju izbojci nepoželjni za biljke, koji se pri plitkoj sadnji vrlo lako uklanjaju. Ti izbojci se ne odrezuju vec se uklanjaju sa mesta izboja. Da bi stablašice cvršce stojale, korisno je da se pored sadnice stavi kolac, a sadnice se uvežu kanapom. Vladica Stefanovic, dipl.ing.polj.

Back to Top